putnik

Pogledao sam reklamu sa kendlom u grlu.

Ovo je zaista više od reklame, ovo je emotivna injekcija, sa porukom na kraju.

U Krakov smo stigli krajem decembra. Nisam siguran koliko je stepeni bilo tih dana, ali znam da je u danu kada je otoplilo temperatura porasla na -11C.

Protiv zime smo se borili toplom odećom, jakom hranom i kuvanim pivom. Iako sam u početku bio pomalo nepoverljiv, nakon prvog gutljaja odbacio sam izreku "loše kao mlako pivo".

Recept za pripremanje piwo grzane, je prilično jednostavan. U svetlo pivo dodajte cimet, karanfiliće i med. Zatim ga ugrejte ali ne sme da proključa. Pije se, naravno, toplo.

Po ukusu se umesto meda može dodati sirup od malina ili kompot od višanja. 

Uz pivo, ako ogladnite možete pripremiti tipičnu poljsku večeru. Kolenica bi trebala da bude spremnjena tako da preovlađuje slatkast ukus. Kao prilog idu podvarak i ren.

Na slici je poznato pivo Živec (Zywiec), na kome je predstavljena igra krakovskog kraja - Krakovčak (Ples koji smo igrali Bracika i ja nakon par piva u jevrejskoj četvrti. Naše žene su za to vreme kolutale očima od sramote).

Ako se još uvek dvoumite gde ćete provesti nobogodišnje praznike, Krakov je moja topla preporuka. 

Zahvaljujući Gospodinu Draganu Kosanoviću, održana je još jedna marketinška tribina, ovog puta pod nazivom "Kuda  ide oglašavanje". Gospodin Kosanović (marketing agencija Publicite SDM) do sada je organizovao preko 70 ovakvih tribina. Domaćin nas je pozdravio, i dao reč predsedniku agencije Communis.

U prepunoj sali galerije Matice srpske, Ivan Stanković, u više od sat vremena, predstavio je svoje viđenje trenutnog stanja i trendova u marketingu, PR-u i prodaji.

Pred publiku je stavljen zadatak. Razumeti poentu, veoma nagrađivanog, TV spota "Gorila bubnjar", napravljenog za čokoladu Cadbury. Uživajte u reklami, i razmislite o njenoj poenti.

Evo nekoliko komentara na spot:

• Ljubičasta boja u pozadini spota asocira na reklamiranu čokoladu
• Gorila u spotu diže dve palice i kreće u kreativno stvaranje, nasuprot gorilama iz Odiseje u svemiru koje podizanjem kostiju u vazduh počinju destrukciju
• Muziku korišćenu u spotu je snimio Fil Kolins, koji i sam bubnja. Nisam čuo kakve to veze ima sa čokoladom :)

Danas nije dosta imati kvalitet i dobru cenu, da bi neko bio uspešan na tržištu. Čak ni jak brend nije dovoljan. Neophodno je da kupci imaju određenu emociju prema vama i vašem proizvodu (Npr. korisnici Mekintoša ili ponosni vlasnici Harlija). Razvoj prodaje ide ka direktnoj komunikaciji sa svakim kupcem, pojedinačno. 

Za uspešnu prodaju nephodno je 4E, kako je prezentovao gospodin Stanković: 

• Eksces - privlačenje pažnje
• Entertainment - zabaviti
• Emotion - izazvati emociju
• Engadement - uspostaviti vezu sa kupcem

Internet je doveo do hiper konkurencije, u kojoj se kopira svaka dobra ideja. Hiper konkurencija je dovela do hiper produkcije. Kompanija Dizni, npr, svakih 5 minuta lansira po jedan nov proizvod, 365 dana godišnje. Nije više bitno gde je nešto proizvedeno, već ko proizvodi ("made in" je zamenjeno sa "made by"), jer se jedan proizvod pravi širom planete.

Da bi se kompanija izborila sa uslovima poslovanja na globalnom tržištu, potrebno je:

• Pronaći mikro tržišnu nišu
• Brzo se menjati
• Okupiti "pleme" sledbenika (Društveni mediji, dodajem)  

Sa predavanja ću upamtiti: 

• Promeni se ili umri!
• Vrediš onoliko koliko znaš i koga znaš
• Sve što si znao o oglašavanju možeš baciti 

Jer naša profesija je otišla u Honduras!

U budućnosti će postojati dve vrste kompanija: uspešne i mrtve. I zato svi na posao. Odmah!

Danas je u prostorijama U.S. Steel-a, uz učešće Erste banke,  održana promocija Evropske asocijacije direktora komunikacija (European Association of Communication Directors). Ispred udruženja okupljene je pozdravila Andrea Barbaklić, koordinator za Srbiju. Ovim povodom su predavanja na temu društvenih medija održali Dragan Varagić i gost iz Belgije Filip Boremans (Chief Social Media Officer, Van Marcke Group).
 

Publika (Prevashodno PR) je bila razmrdana predavanjem "Budućnost društvenih medija", u kojoj je Varagić podsetio na glavnu razliku između klasičnih medija, koje karakteriše proces filter then publish, i u kojima se komuniciranje svodi na pričanje, i društvenih medija (publish then filter), u kojima je najbitnije slušanje. Društveni mediji se ne koriste za reklamiranje, u njih je potrebno uneti puno energije i vremena, kako bi se postigli neki rezultati. Najbolji način da se stekne osećaj za društvene medije je učestvovanje na forumima. Čuli smo da je u poslednje dve nedelje, na njegovom blogu broj poseta sa twittera prevazišao broj poseta sa facebook-a (Od 10 referera, koji donose najviše poseta, čak 8 su društveni mediji). Na kraju je rečeno kakva je budučnost društvenih medija: do 2015. na scenu stupa kontekstualni web, dok će 2025. dominantan postati semantički web (Tada će pretraživači izgubiti primat).

Citat @Vladaceric: @varagic je totalno sludeo publiku sa mnostvom drustvenih medija, zavrtelo mi se u glavi #eacdbg

Bez pauze sa prezentacijom je počeo gospodin Boremans. Održao je predavanje pod nazivom "Korišćenje društvenih medija u eksternoj i internoj komunikaciji".

Neke od preporuka sa predavanja:

• Značajno se skraćuje vreme izrade saopštenja, ukoliko se koristi neki od wiki sistema (umesto mučnog slanja mejlova) 
• Neohodno je pratiti pominjanje kompanije u društvenim medijima, kako bi se predupredile krize. Društveni mediji su posao PR službe, a ne marketinga
• Blogovanjem ne trebaju apriori da se bave menadžeri, već zaposleni koji su stručni za pojedine teme
• Ne treba počinjati sa društvenim medijima ukoliko ne postoji podrška iz same kompanije
• Nesme se igrati sa društvenim medijima, već ih koristiti za unapređenje biznisa, odnosa sa medijima i korisnicima

@HoratioNelson: ROI of social media, guidelines, transparency and the fine line between "corporate" and "social" where the topics. #eacdbg

Konstantno nas forsiraju da proširimo listu proizvoda bez kojih ne možemo živeti, a za koje nismo ni znali da postoje.

Setimo se samo grinja, koje kao da nisu ni postojale dok ih se industrija pokrivača nije setila. Postale su glavni argument za promenu madraca i jastuka (Odjednom smo avi alergični na izmet bića koja se hrane našom mrtvom kožom). Slično je sa bakterijama u kupatilu, na zavesama i na kanti za smeće. Da ih svakodnevno ne uništavamo (preko 99% svih poznatih vrsta) verovatno bismo se raspali od neke strašne zaraze :). Mhm.

Ubedili su nas, kako nam je mašina za sudove neophodna. Pa sada, umesto da sudove odmah peremo, čekamo da se mašina napuni. To može potrajati danima. Naravno da se sudovi za to vreme usmrde. Industrija ima rešenje: osveživač mirisa za vašu smrdljivu mašinu :))) Kako li smo živeli bez tog mirisa?

Ovde dolazimo do poente. Tokom današnje nabavke video sam nešto neverovatno. Dva puta sam se vraćao do rafa, da proverim šta piše: "Kese za smeće sa ukusom lavande. Trajno niska cena." U ponudi su takođe kese sa ukusom vanile i limete. Proizvođači kesa su se pobrinuli da nam ulepšaju predstojeće praznike lansiranjem kese sa ukusom jabuke i cimeta. Imala ova kesa miris ili ukus (ili i miris i ukus), svakako je neobično. Možete ih pronaći u Merkatoru (Od čuda nisam upamtio cenu).

Ako želite da Vam i đubre miriše, tu su kese Fino.

Pre nekoliko godina u ponudi svetskih tur-operatera pojavila su se krastarenja i odmah su postala hit. Ponuda je velika od jedrenjaka do plovećih gradova, od tri do pet zvezdica. Najveći brodovi prevoze i po 4.000 hiljade gostiju i skoro isto toliko posade.

Suština ove vrste odmora je da se užitak plovidbe, kombinuje sa obilaskom luka, koje su na ruti. Na ovaj način za samo nedelju dana možete posetiti pet različitih zemalja. Ovo vreme možete iskoristiti na obilazak lokalnih atrakcija, na šoping ili uživanje na nekoj plaži. Za vreme kada je brod na pučini na raspolaganju imate toliko bogatu ponudu, da Vam nikako ne može biti dosadno.

Postoji puno neznanja, a i zabluda o ovoj vrsti odmora.

Osnovna zabluda je da su ona privilegija bogataša. Ovo naprosto nije istina. Cena krstarenja je vec od 500 eura za sedmodnevni odmor. Istini za volju, u ovom aranžmanu ne možete računati na prozor koji gleda na pučinu. Kabine sa prozorom su u startu 20% skuplje.

Cene krstarenja zavise od doba godine, od kraja sveta po kome se plovi (evropska krstarenja su generalno najskuplja), i naravno od broda kojim se plovi. Dodajte avio prevoz, i dobićete ukupnu cenu aranžmana. Najskuplji aranžman košta 25.000 eura po osobi! Podrazumeva plovidbu oko sveta u trajanju od godinu dana.

Prosečne brodske kabine su toliko male da se ne preporučuju klaustrofobičnim osobama. U ponudi krusera se nalaze i apartmani sa više prostorija i prostranim terasama ali je njihova cena bar pet puta viša od osnovne.

Zabluda je da se ovi veliki brodovi ne mogu ljuljati. Itekako mogu. A kako to izgleda? Zamislite da šetate po brodu. Kada krene ljuljanje, počinjete, kao pripiti, da zanosite na jednu, a potom i na drugu stranu. Tada krenu komentari tipa: Previše vina za večeras.

Kada posmatrate cenu krstarenja računajte da se radi o punom pansionu. U cenu su često uključena bezalkoholna pića i kafa. Sva dešavanja na brodu (poput bioskopa ili pozorišta) su besplatna. To znači da, ukoliko se odlučite da ne napuštate brod, osim za alkohol i suvenire, neće vam trebati pare.

Kruzeri su, kao i hoteli, rangirani po zvezdicama. Dobro je odabrati brod sa 5 zvedica, jer ćete samo tako osetiti sve čari krstarenja. Nije velika razlika u ceni u poređenju sa nižim kategorijama, ali je razlika u usluzi ogromna.

Najnoviji brodovi u ponudi imaju toliko sadržaja, da je to teško i nabrojati. Pored pozorišta i bioskopa, koji su postali standardna ponuda možete očekivati: sportske terene, mini golf, veštacke talase, veštacku stenu, diskoteku, mnogobrojne restorane, kockarnicu, biblioteku, fitnes centar, spa centar, boravak za decu itd. Svaki novonapravljen brod mora zaseniti prethodnike, pa tako brod "Oaza of the seas" ima Central park (park, tj. šumu sa živim biljkama), a "Fridom of the seas" ima ledenu dvoranu.  

Ako mene pitate, uvek bih dva obična mora zamenio jednim krstarenjem. Probajte, i biće Vam jasno zašto tako mislim.

Da ne ispadne da pišem samo o idiličnim putovanjima, rešio sam da prenesem email oštećenog putnika agencije Perla tours. Nadam se da će ovakve reakcije, dovesti do bolje zaštite nas putnika, a da će turističke radnike naterati na odgovorniji odnos prema putnicima.

Trudiću se da pored negativnih primera, prenosim i sve pozitivne za koje čujem.

Prenosim email (Smatram da je pismo potpisano punim imenom i prezimenom zaslužilo da se prenese u celosti):

Poštovani,

želim ovim putem da Vas obavestim šta sve može da Vas snađe pri otkazivanju
(iz opravdanih razloga) putovanja kod Turističke agencije "Perla Tours" iz
Novog Sada.

Dakle, da krenemo redom. Kod gorepomenute agencije uplatio sam 10-dnevni
aranžman u Polihronu, od 9. do 19.9.2009. godine. Trebalo je da putujemo
supruga, naš jedanaestomesečni sin i ja.
Agenciju smo izabrali na osnovu preporuka više prijatelja i poznanika, koji
su bili prezadovoljni njihovim dosadašnjim uslugama. Aranžman smo isplatili
u celosti, da bi već sledećeg dana (10 dana pre polaska) naš sin nezgodno
pao i pri padu polomio potkolenicu leve noge. Svim normalnim osobama jasno
je da dete u gipsu do kuka nije sposobno za putovanje, što je posvedočio i
nalaz lekara specijaliste. Odmah sutradan sam otišao u agenciju da otkažem
aranžman, smatrajući to običnom usputnom formalnošću. Ali tamo me je čekalo
iznenađenje.
Rečeno mi je da će mi biti vraćeno samo 10% od cene aranžmana, bez obzira
što imam zaista opravdan razlog za odustajanje od putovanja. Zamolio sam da
mi se, u tom slučaju, omogući da aranžman iskoristim u nekom kasnijem
terminu, kako bismo ove godine ipak putovali na more. Ni u tom smislu nisam
naišao na razumevanje, nego mi je predloženo da zanemarim nalaz i preporuku
doktora i ipak otputujem sa detetom, jer, Bože moj, nije to tako strašno.
Zamolio sam potom da razgovaram sa direktorom agencije, pošto sam
pretpostavljao da devojka za šalterom nije u poziciji da odgovori na moj
zahtev. Prebledela i preplašena devojka zamolila me je da to ne radim, jer,
citiram, "ja time neću postići ništa, a ona može imati velikih problema sa
direktorom".
Ipak, na moje insistiranje, direktor, čiju pojavu neću komentarisati iz
elementarne pristojnosti, pristaje da me primi nakon dva dana. U razgovoru
(bolje rečeno njegovom monologu) koji je trajao dobrih 50 minuta, saznao sam
da "pojam odlaganja aranžmana ne postoji", postoji samo varijanta da ja
nađem nekoga da putuje umesto mene ili da odustanem od putovanja, u kom
slučaju bih dobio samo pomenutih 10% ukupne cene.
Saznao sam da bi, u slučaju da mi izađe u susret, on počinio krivično delo
utaje poreza za koje bi usledila drakonska novčana kazna, jer je "već bio u
sličnoj situaciji". Na moju primedbu da je to u nekim drugim agencijama
normalna, ustaljena praksa (ne činjenje krivičnih dela, nego odlaganje
aranžmana, naravno), pogotovo što bismo putovali sopstvenim automobilom i sa
individualnom vizom, dobijam odgovor da je njegova agencija jedina u Srbiji
koja radi "sve po zakonu i sa papirima", a ove ostale su "sitne agencije
koje rade na crno pa zbog toga mogu tako nešto i da odobre".
Dalje sam pitao šta je sa opštim uslovima putovanja, koji su navedeni u
ugovoru, a gde piše da se povraćaj sredstava putniku (osim realno učinjenih
troškova) odobrava između ostalog i u slučaju iznenadne bolesti, kada putnik
nije u mogućnosti da putuje, dobijam objašnjenje da je prelom povreda, a ne
bolest, i da bi za mene verovatno bilo bolje da je dete obolelo od neke
teške zarazne ili neizlečive bolesti, kada bi mi sredstva bila
refundirana(!).
Zatim mi se predlaže da otputujemo samo supruga i ja, jer je po njemu i to
moguća varijanta. Palo je još nekoliko nebuloznih predloga, ali ništa
razumno u smislu konkretnog rešavanja mog problema. U razgovoru je, pored
ostalog , pomenuo i da poseduje džip vredan 54.000 eura, što je verovatno
trebalo da znači da bez problema može da plati dobrog advokata i da mi bolje
ne padne na pamet da ga tužim, jer ću imati samo još mnogo veće troškove.
Pretpostavljam da je, poučen svojim bogatim iskustvom, zaista upoznat sa
svim pravnim aspektima ovog problema i da ga u ovoj zemlji, gde je za obične
smrtnike pravda prespora i sve samo ne dostižna, zaista nema svrhe tužiti.
Na kraju mi je velikodušno ponudio da mi, eto, odobri 10-ak posto popusta na
novi aranžman, koji bih morao da ponovo uplatim u celosti, i to 10 dana
unapred, sa najboljim nadama da me opet neće snaći neka nezgoda.
Eto, tako je protekao naš razgovor. Da li je ovo što sam čuo od gospodina
direktora zaista pravno utemeljeno? Pretpostavljam da jeste, nisam stručnjak
i ne mogu da tvrdim. A da li je njegov postupak pošten i ljudski, što bi
trebalo takođe trebalo da bude jedno od profesionalnih načela? E, to
prosudite sami. Izgleda da je njegov profesionalni moto:
"Ako mogu da ti uzmem pare za uslugu koju ti nisam pružio,to ću i uraditi,
jer mi se može."
Nakon ovoga, obratio sam se YUTI, kao nadležnoj instituciji, a od njih sam
dobio odgovor da bi trebalo da (o svom trošku, naravno) pokrenem arbitražu,
pa ako komisija ustanovi da je razlog opravdan, da bi trebalo da dobijem
povraćaj sredstava, ali ni ta odluka nije obavezujuća, nego mi u krajnjem
slučaju ostaje tužba.
Epilog svega je da smo dobili tih famoznih 10%, nakon 16 dana, pri čemu sam
i za to morao četiri puta da ih zovem, jer je direktor uvek bio prezauzet i
nije imao vremena. Na more smo otišli kasnije, preko druge agencije, ali smo
aranžman uplatili na dan putovanja, poučeniovim iskustvom.
Na kraju, svima koji će ove ili narednih godina putovati želim sretan put i
lep provod. Onima koji izaberu Turističku agenciju "Perla Tours" iz Novog
Sada, pored toga želim i mnogo sreće, jer će im sigurno biti potrebna.
Ako ste pročitali ovo pismo i ako to smatrate korisnim, prosledite ovaj mail
svima koje poznajete. Njegova jedina svrha je da upozna moje prijatelje i
prijatelje mojih prijatelja sa iskustvom koje sam ja lično imao sa "Perla
Toursom", kao i sa njihovim profesionalnim odnosom prema klijentima.

Srdačan pozdrav,

mr Željko Kanović, dipl. inž.

P.S. Ako ovo pismo dođe do ljudi u "Perla Toursu", napominjem da ne očekujem
nikakav honorar za ovu besplatnu reklamu. Neka im ona bude moj poklon, uz
želju da im pomogne i donese puno uspeha u uslovima bespoštedne konkurencije
na polju pružanja turističkih usluga.

Prošlo je vreme kada je internet koristila samo mlađa populacije, rekao je pre par dana Daniel Wilcox. Fejsbuk danas koriste i penzioneri, tako da nije toliko smešan ni vic o dedi koji čita čitulje (tj. visi na fejsu, kako njegov unuk to tumači). 

Šta će se desiti sa našim onlajn životom, kada nas više ne bude? I gde odlaze svi ti nalozi, imejl adrese, blogovi, domeni?

Postoji servis koji za 29.99$ godišnje, čuva elektronski testament. Kada dobije informaciju da je određena osoba umrla, kao provera, šalje se nekoliko mejlova. Ako ni sa jednog ne stigne odgovor, kontaktiraju se osobe koje su navedene kao verifikatori. Tek po dobijanju potvrde, naslednicima se dostavlja imejl sa svim avatarima, lozinkama, imejl adresama, adresom bloga itd.

Čak se i Time pozabavio ovom, sve aktuelnijom, temom.

Istražili su šta se dešava sa nalozima na maj spejsu ili fejsbuku. Prilikom kreiranja naloga, oba servisa garantuju privatnost unetih podataka. Umesto da se rodbini otkrije lozinka, nalog se trajno gasi, a na zahtev, mali deo podataka im se prikazuju.

Postao? Složiću se sa Vama, zvuči pomalo prepotentno, ali to je suva istina.

O PR-u zaista nisam znao puno, osim što sam oduvek imao respekt prema ovoj veštini. Nije lako stati pred 100 novinara u momentu kad su crni oblaci nad tvojom kompanijom, još sa osmehom poricati sve optužbe. (Svež primer Tatjana Votjehovska - Trenutak istine)

Radeći u marketingu, imao sam posla sa ovom službom. Uvuku ti se pod kožu, redovno se javljaju, ne zaborave da čestitaju novu godinu i vrlo su dragi, a sve sa ciljem dobijanja par redova u za svog klijenta (Izvinjavam se profesiji zbog generalizacije). O PR-ovima sam takođe naučio da oni ne odlučuju o finansijama, i da su upućeni u praktično sva dešavanja u firmi. Tako sam ja shvatao profesiju PR-a.

Pošto radim u firmi koja je mesečno u kontaktu sa više od 30.000 ljudi, prirodan je nastanak kriznih situacija. Nezadovoljni klijenti postaju moja briga. Sa njima uvek postupam veoma pažljivo, srpljivo i tolerantno preko svake mere. Požar se mora ugasiti, kako ne bi sve izgorelo (Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje). 

Moram priznati da sam se iz neznanja držao po strani, i nisam mnogo pametovao. "Nije to za mene, i ne moram valjda još i to da učim". Kada sam treći put pročitao da PR polako zamenjuje klasičan advertajzing, zamislio sam se i odlučio.

Dodatni argument, da pređem granicu je činjenica da se gubi između marketinga i PR-a, formirajući integrisane marketinške komunikacije. 

Zasukao rukave, stisnuo zube i zagazio u mutne vode PR-a.

Prateći, pre svega, aktivnosti PR-ova iz geta spoznao sam da, jednim delom sebe, već jesam PR. Pa kolege PR-ovci, imate novog kolegu.

Nije mi jasno zašto, ali kada se hoće nekoga ubediti da zaboravi duvan, povlače se argumenti zdravlja i finansija. Duvan je kod nas (još uvek) prilično jeftin, pa je tako mesečni izdatak od 3.000 (za popušenu kutiju dnevno) manji od sume koja se potroši na doručke tokom radnih dana (a koji se vrlo lepo daju zameniti cigarama:) ). Zdravlje jeste vrlo jak argument, ali samo kod ljudi kojima je život ugrožen zbog pušenja. Potrebni su dodatni argumenti.

A kako sam ja pronašao motiv?

Na putovanjima, naravno.

Krećući se po civilizovanom svetu doživeo sam diskriminaciju, zbog koje sam se osećao toliko jadno, da sam poželeo da taj osećaj nikada više ne doživim.

Zamislite da uđete u restoran u kome nad stolovima vise grozdovi banana, svira predivna muzika, a sve je okruženo hibiskusima i orhidejama... Sto za pušače se nalazio tik ispred ulaza u kuhinju. Večerali smo pod neonskim svetlom, izuzeti iz atmosfere koju smo videli na ulasku. Kao na stubu srama.

Još sam gore iskustvo doživeo na aerodromu u Atlanti, gde je pušačima namenjena prostorija od 15m2. Ovo je izgleda jedina prostorija na aerodromu, u kojoj nije radila ventilacija. Stajao sam sa cigarom, dok su mi curile suze od prevelike koncentracije dima. Od magle se malo šta videlo. Nekoliko rusa i Indijaca i prepune pepeljare, koje ovde niko ne prazni. Izašao sam nakon nepunog minuta. Nastavio sam hodnikom ka terminalu, pokušavajući da dođem do vazduha. Osetio sam kako se za mnom valja oblak smrada. Odlučio sam: dosta je bilo.  

Suština je da svako treba da pronađe motiv u sebi.  To može biti takmičenje sa sobom, želja da se sopstvena deca zaštite od štetnog dima, ili naprosto osvešćenost. Duvan je definitivno prevaziđen kao način uživanja. Planeta se okreće zdravlju.

Pre skoro 5 godina sam prestao s pušenjem. U nastavku su data neka od pravila kojih sam se pridržavao u procesu odvikavanja.

1. NEMOJTE ZAKAZIVATI DAN PRESTANKA, PRESTANITE ODMAH

Čim mi je kroz glavu prošlo kako bi bilo super da više ne pušim, ugasio sam cigaru i to je to. Ako već prestajete, potpuno je svejedno da li je to ponedeljak, 1. novembra ili odmah. Planiranje datuma prestanka će Vam samo povećati tenziju.

2. NEMOJTE ŠIRITI DALJE SVOJU ODLUKU

Što više ljudi zna, imaćete veću tremu od neuspeha (kao i pred ispit). Najgori su u toj situaciji pušači iz okruženja, koji iz fazona ili sopstvene nemoći krenu da navaljuju da ponovo zapalite. Prepustite ljudima da polako shvataju da ste prestali. 

3. IZLOŽITE SEBE NAJVEĆIM IZAZOVIMA ODMAH

Teško ćete se nositi sa situacijama u kojima je cigara neophodan učesnik: izlazak, kafa u društvu, roštilj. Već prvog dana, kada vam ionako nije ni do čega, namestite sebi što više situacija, koje ne možete zamisliti bez cigare. Kada to pregurate, sve dalje će biti lako. Otiđite kod prijatelja pušača, i zamolite ga za jaku tursku kafu bez šećera. Ako to pregurate, preskočili prvih 10 stepenika.

4. DODAJTE SPORTSKE AKTIVNOSTI

Čim prestanete da pušite, osetićete se bolje. Lepše ćete spavati, lakše ćete disati, kuća će vam mirisati. Ako tome dodate i malo sporta, život će vam se od prethodnog razlikovati drastično.

5. NE IGRAJTE SE SA VATROM

Ako ste jednom bili pušač, to ste do kraja života. Jedna cigara ili jedan povučeni dim je dovoljan da se u mozgu probudi centar za cigare (ako to postoji) i da od bivšeg pušača opet postanete pušač.

6. NAGRADITE SEBE ZA POSTIGNUT USPEH

Proračunajte koliko ste trošili novaca na cigare, tokom jednog meseca. Kada napunite šest meseci kao nepušač, uzmite "ušteđeni" novac i potrošite ga na nešto što ste uvek želeli, a bilo je preskupo ili naprosto nerazumno za kupiti. 

Nastaviće se... borba protiv pušenja.

U neuspelom prvom pokušaju ulaska na metro stanicu blokiramo karticu i ostajemo sa spoljašnje strane pokretnih vrata. Dežurni policajac sa perona priskače u pomoć i otvara nam službeni prolaz na peron. Videvši sve ovo službenik sa perona počinje sa urlanjem preko razglasa. Bez uticaja na njegov stav su bila i uveravanja da imamo karte i da nas je policajac propustio.

Pa bio nam je prvi put, i normalno je da smo pogrešili. On je i dalje vikao na pomešanom engleskom i španskom, a umirio se tek kad smo mu se zajedno sa policajcem izvinuli na "grešci" koju smo načinili.

Po ulasku u metro prišao nam je stariji gospodin i počeo sa pričom: - Vidim prvi se put vozite... komplikovi su ti aparati ko ne zna...

Objasnio nam je da kada otkucaš kartu ona ostaje blokirana narednih dvadest minuta.
- Policajac je ok, nego službenici se jako uvrede ako ih ne pitaš za savet, vole kad su bitni. Ne bih voleo da steknete loš prvi utisak o Njujorku... Primite od mene izvinjenje u ime grada Njujorka.

Ovim smo definitivno bili kupljeni. Kroz nastavak razgovora smo saznali da je gospodin pravoslavac, polu Nemac polu Grk, a zapravo je pravi Njujorčanin.

Iako uglavnom ne pronalazim vreme za posetu ovakvim skupovima, uspeo sam da se organizujem i nisam zažalio.

Na E-tvrđavi (u petak) i E-kulturnom centru (u subotu) čuo sam odlična predavanja. Izdvajam prezentaciju Jelene Jovanović i polemiku koju su zakuvali Miloje i Miloš, a rezultovala je paralelnom raspravom na Twitteru.

Iako u petak uveče nisam stigao do Leskovačke roštiljade (za razliku od nekih), proveo sam odlično vreme u niškim kafićima razmenjujući mišljenja sa vrlo interesantnim ljudima. Pored makedonske grupe predvođene Darkom i mikroblogerkom (od 155cm visine) Vasilkom upoznao sam brojne blogere iz Srbije i sada osećam obavezu da pišem više nego ikad. Moram priznati da se konačno osećam blogerom.

Organizatorima želim da se zahvalim na gostoprimstvu i da im poručim da za probleme poput nestanka struje i lošeg vremena slobodno mogu okriviti retrogradni Merkur :).

Još jedan veliki pozdrav svima sa BlogOpen09.

Prekidam pisanje jer ujutru krećem ka Opatiji.

P.S. Izvinjenje svima koji nisu spomenuti u ovom postu, biće druge prilike

Iz turističke zajednice Crne Gore ističu kako ima je cilj da u sledećih godinu dana uđu medju tri top odredišta srpskih turista. Do pre par godina, imali su u gostima većinu srpskih turista. Šta su učinili da ovi više ne dolaze, tj. šta čine da ih privuku ponovo.

U crnogorskom Ministarstvu turizma priznaju da skupljom ponudom žele da smanje gužve i privuku samo visokoplatežne goste. (izvor Pregled.com)

Dok su oni smanjivali gužvu (uspešno) drugi su radili suprotno. Grčka, a pogotovo Turska i Egipat prodrli su na ovdašnje tržište sa jeftinim i kvalitetnim ponudama (Setite se samo kakva je averzija postojala prema Turskoj do pre par godina).

Ako svemu ovome dodamo situaciju oko priznavanja Kosova, i dodatnu političku ostrašćenost oko skorog proglašenja nezavisnosti, "Leto među prijateljima" počinje da zvuči prilično neuverljivo.

Priznajem da mi nedostaju i Kotor i Perast i Ada Bojana, ali neću zaboraviti kada me je nakon pola sata čekanja konobar nakrpio što po vrućini tražim pržene lignje: Jel vidiš kako je vruće? Nemaš srca, od kuvarice tražiš pržene lignje. Mislim da će trebati dosta ubeđivanja, pa da Crnoj Gori pružim nov šansu.

Koliko sam čuo komentare, ljudi se ove godine žale da su u Crnoj Gori gradilišta na sve strane, i da se stalno čuje buka i da leti prašina...

A kako se to radi na Tajlandu:

Prilikom čekiranja na recepciji, primili smo izvinjenje od hotelskog menadžmenta zbog mogućeg uznemiravanja. Naime, renoviranje jednog od apartmana je bilo u toku. Zbog eventualnih neprijatnosti dobili smo na poklon flašu vina i dve besplatne večere. Spomenuti apartman je bio oko 300m od našeg smeštaja i ništa nismo ni videli ni čuli (A čak i da jesmo ne bi zamerili!).

E tako se to radi.

Nadam se da ću imati razloga da se uputim u pravcu Montenegra, ali ne zbog tradicionalno dobrih odnosa, već zbog odličnih hotela, korektne cene i vrhunske usluge, i da će to biti što pre. 

Šarm koji poseduje ovo, treće po veličini, karipsko ostrvo, pre svega može zahvaliti prelepoj prirodi, toplom karipskom moru i tropskoj klimi, ali i parama koje američka vlada ulaže u razvoj.

Šetajuci po San Huanu, glavnom gradu Porto Rika, naišli smo na restoran u kome je Don Ramon Portas Mingot 1963. osmislio slavan koktel Pina koladu. Nismo zažalili što smo odabrali baš ovaj lokal. Palme banana su spuštale svoje plodove prakticno do samog stola. Hrana, koju smo ovde dobili nas je prosto ostavila bez teksta. Piletina sa anansom je nešto najlepše što sam do tada probao. Omiljeno pice Del Boja iz serije Mucke, Pina Kolada, se jednostavno pravi od mleka, soka od ananasa, likera od kokosa i belog ruma. Što se više leda doda to je bolje. Koktel se ukrašava kriškom ananasa ili listicem agave.

Porto Riko je otkrio Kristofer Kolumbo, ili kako ga ovde zovu Kristobal Kolon, na svom drugom putovanju u Ameriku. Njegov veliki spomenik krasi jedan od centralnih trgova u starom gradskom jezgru. Inače, stari San Huan, izgleda, kako bi se to u žargonu reklo, kao milion dolara. Ušminkan doteran, nasmejan i ljubazan, kada jednom dodete ovamo, poželite da ga nikada ne napustitie.

Najstarija tvrdava u Americi je sagrađena u San Huanu, i podseća na vreme kada su Englezi napadali u pokušaju da je osvoje, a španci iz tvrdave odolevali napadima. Sedeći na zidinama tvrdave, od intenzivnih boja, ostao sam bez teksta. Intenzivno zelena trava i skoro modar Atlantik, nasuprot pastelnim bojama fasada uz obalu. Nigde nisam video toliko veselih boja. Ljubičasta, naradžasta, zelena i plava, sve su ove boje još intenzivnije na jakom karipskom suncu. Okviri oko prozora i vrata u beloj boji, svim tim kucama je zajednickim imenilac, tako da ceo grad deluje veoma skladno.

Pravljen u neka stara vremena zadržao je uzane uličice. Jednom takvom ulicom se stiže do gradske kuće. Prisustvovali smo neobičnoj sceni da neki od lokalnih političara, napuštajuci zgradu u dugačkoj limuzini, pokušava da skrene u ulicu. Skretanje je trajalo par minuta, jer je auto morao par puta da se vraća u rikverc kako bi skrenuo. Grad naprosto nije pravljen za takve automobile.