Nije mi jasno zašto, ali kada se hoće nekoga ubediti da zaboravi duvan, povlače se argumenti zdravlja i finansija. Duvan je kod nas (još uvek) prilično jeftin, pa je tako mesečni izdatak od 3.000 (za popušenu kutiju dnevno) manji od sume koja se potroši na doručke tokom radnih dana (a koji se vrlo lepo daju zameniti cigarama:) ). Zdravlje jeste vrlo jak argument, ali samo kod ljudi kojima je život ugrožen zbog pušenja. Potrebni su dodatni argumenti.
A kako sam ja pronašao motiv?
Na putovanjima, naravno.
Krećući se po civilizovanom svetu doživeo sam diskriminaciju, zbog koje sam se osećao toliko jadno, da sam poželeo da taj osećaj nikada više ne doživim.
Zamislite da uđete u restoran u kome nad stolovima vise grozdovi banana, svira predivna muzika, a sve je okruženo hibiskusima i orhidejama... Sto za pušače se nalazio tik ispred ulaza u kuhinju. Večerali smo pod neonskim svetlom, izuzeti iz atmosfere koju smo videli na ulasku. Kao na stubu srama.
Još sam gore iskustvo doživeo na aerodromu u Atlanti, gde je pušačima namenjena prostorija od 15m2. Ovo je izgleda jedina prostorija na aerodromu, u kojoj nije radila ventilacija. Stajao sam sa cigarom, dok su mi curile suze od prevelike koncentracije dima. Od magle se malo šta videlo. Nekoliko rusa i Indijaca i prepune pepeljare, koje ovde niko ne prazni. Izašao sam nakon nepunog minuta. Nastavio sam hodnikom ka terminalu, pokušavajući da dođem do vazduha. Osetio sam kako se za mnom valja oblak smrada. Odlučio sam: dosta je bilo.
Suština je da svako treba da pronađe motiv u sebi. To može biti
takmičenje sa sobom, želja da se sopstvena deca zaštite od štetnog
dima, ili naprosto osvešćenost. Duvan je definitivno prevaziđen kao
način uživanja. Planeta se okreće zdravlju.
Pre skoro 5 godina sam prestao s pušenjem. U nastavku su data neka od pravila kojih sam se pridržavao u procesu odvikavanja.
1. NEMOJTE ZAKAZIVATI DAN PRESTANKA, PRESTANITE ODMAH
Čim mi je kroz glavu prošlo kako bi bilo super da više ne pušim, ugasio sam cigaru i to je to. Ako već prestajete, potpuno je svejedno da li je to ponedeljak, 1. novembra ili odmah. Planiranje datuma prestanka će Vam samo povećati tenziju.
2. NEMOJTE ŠIRITI DALJE SVOJU ODLUKU
Što više ljudi zna, imaćete veću tremu od neuspeha (kao i pred ispit). Najgori su u toj situaciji pušači iz okruženja, koji iz fazona ili sopstvene nemoći krenu da navaljuju da ponovo zapalite. Prepustite ljudima da polako shvataju da ste prestali.
3. IZLOŽITE SEBE NAJVEĆIM IZAZOVIMA ODMAH
Teško ćete se nositi sa situacijama u kojima je cigara neophodan učesnik: izlazak, kafa u društvu, roštilj. Već prvog dana, kada vam ionako nije ni do čega, namestite sebi što više situacija, koje ne možete zamisliti bez cigare. Kada to pregurate, sve dalje će biti lako. Otiđite kod prijatelja pušača, i zamolite ga za jaku tursku kafu bez šećera. Ako to pregurate, preskočili prvih 10 stepenika.
4. DODAJTE SPORTSKE AKTIVNOSTI
Čim prestanete da pušite, osetićete se bolje. Lepše ćete spavati, lakše ćete disati, kuća će vam mirisati. Ako tome dodate i malo sporta, život će vam se od prethodnog razlikovati drastično.
5. NE IGRAJTE SE SA VATROM
Ako ste jednom bili pušač, to ste do kraja života. Jedna cigara ili jedan povučeni dim je dovoljan da se u mozgu probudi centar za cigare (ako to postoji) i da od bivšeg pušača opet postanete pušač.
6. NAGRADITE SEBE ZA POSTIGNUT USPEH
Proračunajte koliko ste trošili novaca na cigare, tokom jednog meseca. Kada napunite šest meseci kao nepušač, uzmite "ušteđeni" novac i potrošite ga na nešto što ste uvek želeli, a bilo je preskupo ili naprosto nerazumno za kupiti.
Nastaviće se... borba protiv pušenja.
