Da se razumemo, nisam ja mazohista u pravom smislu te reči. Ja naprosto volim da sebi pomeram granice izvan čuvene "zone konfora". Time bolje upoznam sebe, budem ponosan na neke male podvige, a što je još važnije otkrivam neke nove vrhove na koje mogu da se popnem.
Sa druge strane, nisam zagovornik umerenosti. Umesto "bolje često po malo", biram "retko a mnogo". Kada to retko preraste u često, pali se alarm. To je glavni razlog zbog kog sam, evo, pre više od decenije, prestao da pušim. Osećam moralnu obavezu prema hiljadama ljudi koji su pročitali moj članak o pušenju da napomenem da nisam ja nikakav čelični karakter koji odoleva toliko dugo, već naprosto sumnjam da bih, u slučaju i jedne jedine zapaljene cigarete, odleteo do prve trafike po čitav box Marlbora.
Pa da počnemo...Već mi danima u glavi odzvanja "šećer je tihi ubica", a onda počnem da gledam sebe kako kopam po Nuteli ili kako za ručak (umesto ručka) smažem Jaffu ili neke napolitanke... I onda, jedno jutro koleginica mi ispriča o njenom neuspelom pokušaju da izbaci šećer na nedelju dana. Tako sam kreirao chalenge #NedeljaBezŠećera, samo meni namenjen. :)
DAN 1
Kafa bez šećera, kičma mi se naježila. Držao sam se junački do popodnevnog čaja, opet bez šećera. Od tog momenta sam osećao fizičku slabost (pospanost, blaga nervoza...). Kod kuće sam navalio na voće što me je prilično unormalilo. Da rezimiram, tokom dana sam na čokoladu pomislio bar 30 puta. Sama ova činjenica mi potkrepljuje pretpostavku da je ova vrsta testa neophodna.
DAN 2
Oko 2 popodne me je uhvatila ozbiljna kriza. Možda preterujem, ali osećam nešto što podseća na apstinetsku krizu. Nekontrolisano škrgućem zubima. Veoma je čudan osećaj ova zavisnost od šećera. Ne moram da pominjem koliko me trenutno iritiraju reklame za tofife, milke, kinder pingvin...
Zahvaljujući Gospodinu Draganu Kosanoviću, održana je još jedna marketinška tribina, ovog puta pod nazivom "Kuda ide oglašavanje". Gospodin Kosanović (marketing agencija Publicite SDM) do sada je organizovao preko 70 ovakvih tribina. Domaćin nas je pozdravio, i dao reč predsedniku agencije Communis.
U prepunoj sali galerije Matice srpske, Ivan Stanković, u više od sat vremena, predstavio je svoje viđenje trenutnog stanja i trendova u marketingu, PR-u i prodaji.
Pred publiku je stavljen zadatak. Razumeti poentu, veoma nagrađivanog, TV spota "Gorila bubnjar", napravljenog za čokoladu Cadbury. Uživajte u reklami, i razmislite o njenoj poenti.
Evo nekoliko komentara na spot:
Ljubičasta boja u pozadini spota asocira na reklamiranu čokoladu
Gorila u spotu diže dve palice i kreće u kreativno stvaranje, nasuprot gorilama iz Odiseje u svemiru koje podizanjem kostiju u vazduh počinju destrukciju
Muziku korišćenu u spotu je snimio Fil Kolins, koji i sam bubnja. Nisam čuo kakve to veze ima sa čokoladom :)
Danas nije dosta imati kvalitet i dobru cenu, da bi neko bio uspešan na tržištu. Čak ni jak brend nije dovoljan. Neophodno je da kupci imaju određenu emociju prema vama i vašem proizvodu (Npr. korisnici Mekintoša ili ponosni vlasnici Harlija). Razvoj prodaje ide ka direktnoj komunikaciji sa svakim kupcem, pojedinačno.
Za uspešnu prodaju nephodno je 4E, kako je prezentovao gospodin Stanković:
Eksces - privlačenje pažnje
Entertainment - zabaviti
Emotion - izazvati emociju
Engadement - uspostaviti vezu sa kupcem
Internet je doveo do hiper konkurencije, u kojoj se kopira svaka dobra ideja. Hiper konkurencija je dovela do hiper produkcije. Kompanija Dizni, npr, svakih 5 minuta lansira po jedan nov proizvod, 365 dana godišnje. Nije više bitno gde je nešto proizvedeno, već ko proizvodi ("made in" je zamenjeno sa "made by"), jer se jedan proizvod pravi širom planete.
Da bi se kompanija izborila sa uslovima poslovanja na globalnom tržištu, potrebno je:
Danas je u prostorijama U.S. Steel-a, uz učešće Erste banke, održana promocija Evropske asocijacije direktora komunikacija (European Association of Communication Directors). Ispred udruženja okupljene je pozdravila Andrea Barbaklić, koordinator za Srbiju. Ovim povodom su predavanja na temu društvenih medija održali Dragan Varagić i gost iz Belgije Filip Boremans (Chief Social Media Officer, Van Marcke Group).
Publika (Prevashodno PR) je bila razmrdana predavanjem "Budućnost društvenih medija", u kojoj je Varagić podsetio na glavnu razliku između klasičnih medija, koje karakteriše proces filter then publish, i u kojima se komuniciranje svodi na pričanje, i društvenih medija (publish then filter), u kojima je najbitnije slušanje. Društveni mediji se ne koriste za reklamiranje, u njih je potrebno uneti puno energije i vremena, kako bi se postigli neki rezultati. Najbolji način da se stekne osećaj za društvene medije je učestvovanje na forumima. Čuli smo da je u poslednje dve nedelje, na njegovom blogu broj poseta sa twittera prevazišao broj poseta sa facebook-a (Od 10 referera, koji donose najviše poseta, čak 8 su društveni mediji). Na kraju je rečeno kakva je budučnost društvenih medija: do 2015. na scenu stupa kontekstualni web, dok će 2025. dominantan postati semantički web (Tada će pretraživači izgubiti primat).
Citat @Vladaceric: @varagic je totalno sludeo publiku sa mnostvom drustvenih medija, zavrtelo mi se u glavi #eacdbg
Bez pauze sa prezentacijom je počeo gospodin Boremans. Održao je predavanje pod nazivom "Korišćenje društvenih medija u eksternoj i internoj komunikaciji".
Neke od preporuka sa predavanja:
Značajno se skraćuje vreme izrade saopštenja, ukoliko se koristi neki od wiki sistema (umesto mučnog slanja mejlova)
Neohodno je pratiti pominjanje kompanije u društvenim medijima, kako bi se predupredile krize. Društveni mediji su posao PR službe, a ne marketinga
Blogovanjem ne trebaju apriori da se bave menadžeri, već zaposleni koji su stručni za pojedine teme
Ne treba počinjati sa društvenim medijima ukoliko ne postoji podrška iz same kompanije
Nesme se igrati sa društvenim medijima, već ih koristiti za unapređenje biznisa, odnosa sa medijima i korisnicima
@HoratioNelson: ROI of social media, guidelines, transparency and the fine line between "corporate" and "social" where the topics. #eacdbg
Konstantno nas forsiraju da proširimo listu proizvoda bez kojih ne možemo živeti, a za koje nismo ni znali da postoje.
Setimo se samo grinja, koje kao da nisu ni postojale dok ih se industrija pokrivača nije setila. Postale su glavni argument za promenu madraca i jastuka (Odjednom smo avi alergični na izmet bića koja se hrane našom mrtvom kožom). Slično je sa bakterijama u kupatilu, na zavesama i na kanti za smeće. Da ih svakodnevno ne uništavamo (preko 99% svih poznatih vrsta) verovatno bismo se raspali od neke strašne zaraze :). Mhm.
Ubedili su nas, kako nam je mašina za sudove neophodna. Pa sada, umesto da sudove odmah peremo, čekamo da se mašina napuni. To može potrajati danima. Naravno da se sudovi za to vreme usmrde. Industrija ima rešenje: osveživač mirisa za vašu smrdljivu mašinu :))) Kako li smo živeli bez tog mirisa?
Ovde dolazimo do poente. Tokom današnje nabavke video sam nešto neverovatno. Dva puta sam se vraćao do rafa, da proverim šta piše: "Kese za smeće sa ukusom lavande. Trajno niska cena." U ponudi su takođe kese sa ukusom vanile i limete. Proizvođači kesa su se pobrinuli da nam ulepšaju predstojeće praznike lansiranjem kese sa ukusom jabuke i cimeta. Imala ova kesa miris ili ukus (ili i miris i ukus), svakako je neobično. Možete ih pronaći u Merkatoru (Od čuda nisam upamtio cenu).
Ako želite da Vam i đubre miriše, tu su kese Fino.
S obzirom da provodimo puno vremena na internetu, jasno je da sve više tragova o svom životu ostavljamo u onlajn, a sve manje u oflajn svetu. Nekada su to bila pisma, dnevnici i fotografije, a sada su to mejlovi, blogovi i fejsbuk nalozi.
Prošlo je vreme kada je internet koristila samo mlađa populacije, rekao je pre par dana Daniel Wilcox. Fejsbuk danas koriste i penzioneri, tako da nije toliko smešan ni vic o dedi koji čita čitulje (tj. visi na fejsu, kako njegov unuk to tumači).
Šta će se desiti sa našim onlajn životom, kada nas više ne bude? I gde odlaze svi ti nalozi, imejl adrese, blogovi, domeni?
Postoji servis koji za 29.99$ godišnje, čuva elektronski testament. Kada dobije informaciju da je određena osoba umrla, kao provera, šalje se nekoliko mejlova. Ako ni sa jednog ne stigne odgovor, kontaktiraju se osobe koje su navedene kao verifikatori. Tek po dobijanju potvrde, naslednicima se dostavlja imejl sa svim avatarima, lozinkama, imejl adresama, adresom bloga itd.
Čak se i Time pozabavio ovom, sve aktuelnijom, temom.
Istražili su šta se dešava sa nalozima na maj spejsu ili fejsbuku. Prilikom kreiranja naloga, oba servisa garantuju privatnost unetih podataka. Umesto da se rodbini otkrije lozinka, nalog se trajno gasi, a na zahtev, mali deo podataka im se prikazuju.
Koliko god se ova tema činila morbidnom, postala je neizbežna. O tome će se tek pričati.
Iako uglavnom ne pronalazim vreme za posetu ovakvim skupovima, uspeo sam da se organizujem i nisam zažalio.
Na E-tvrđavi (u petak) i E-kulturnom centru (u subotu) čuo sam odlična predavanja. Izdvajam prezentaciju Jelene Jovanović i polemiku koju su zakuvali Miloje i Miloš, a rezultovala je paralelnom raspravom na Twitteru.
Iako u petak uveče nisam stigao do Leskovačke roštiljade (za razliku od nekih), proveo sam odlično vreme u niškim kafićima razmenjujući mišljenja sa vrlo interesantnim ljudima. Pored makedonske grupe predvođene Darkom i mikroblogerkom (od 155cm visine) Vasilkom upoznao sam brojne blogere iz Srbije i sada osećam obavezu da pišem više nego ikad. Moram priznati da se konačno osećam blogerom.
Organizatorima želim da se zahvalim na gostoprimstvu i da im poručim da za probleme poput nestanka struje i lošeg vremena slobodno mogu okriviti retrogradni Merkur :).
Još jedan veliki pozdrav svima sa BlogOpen09.
Prekidam pisanje jer ujutru krećem ka Opatiji.
P.S. Izvinjenje svima koji nisu spomenuti u ovom postu, biće druge prilike
Pre mesec dana na jednoj od naših televizija najavljen je prirodni fenomen koji nipošto ne bi trebalo propustiti. Vest je glasila otrpilike ovako: " 27. avgusta nešto posle ponoći, planeta Mars će se toliko primaći zemlji da će izgledati kao da zemlja ima dva Meseca."
To što sam čuo me je toliko impresionirala da sam u mobilni ukucao alarm, kako bih smanjio šansu da zaboravim da pogledam u nebo. Čudio sam se kako niko iz okoline nije čuo za ovaj događaj, pogotovo, ako uzmemo u obzir koliki publicitet dobije čak i delimično pomračenje meseca, koje nije preterano retka pojava.
Ukucam na Googlu "Mars august" i dobijem informacije o sličnoj pojavi od 27.avgusta 2003: "...Every 15 to 17 years, this happens when Mars is closest to the Sun. On 27 August 2003 they will pass at a distance of 55760000 km or 0.3727 AU (1 AU is the ..." izvor: news.bbc.co.uk
Nakon dodatnog traženja našao sam najavu za događaj koji me je zainteresovao.
Izvesni Bob H. je 24. aprila 2009. napisao email u kome najavljuje izmišljeni događaj, inspirisan astronomskim fenomenom iz avgusta 2003. Ljudi željni senzacije su počeli ovo pismo da šire dalje, a tako je stiglo i do novinara TV stanice sa početka priče.
Moram priznati da sam bio razočaran što neću videti Mars golim okom,
ali bar neću pola noći provesti gledajući nebo i čekajući nebo kao iz
Linčevih Dina.
U nastavku je kompletan tekst iz mejla (izvor: http://urbanlegends.about.com/od/errata/ss/mars_in_august.htm):
Check it out, guess no one will get much sleep in August.
Mars
The Red Planet is about to be spectacular!
This month and next, Earth is catching up with Mars in an encounter
that will culminate in the closest approach between the two planets in
recorded history.
The next time Mars may come this close is in 2287.
Due to the way Jupiter's gravity tugs on Mars and perturbs its orbit,
astronomers can only be certain that Mars has not come this close to
Earth in the Last 5,000 years, but it may be as long as 60,000 years
before it happens again. The encounter will culminate on August 27th
when Mars comes to within 34,649,589 miles of Earth and will be (next
to the moon) the brightest object in the night sky. It will attain a
magnitude of -2.9 and will appear 25.11 arc seconds wide.
At a modest 75-power magnification
Mars will look as large as the full moon to the naked eye.
neophodna. Pa sada, umesto da sudove odmah peremo, čekamo da se mašina napuni. To može potrajati danima. Naravno da se sudovi za to vreme usmrde. Industrija ima rešenje: osveživač mirisa za vašu smrdljivu mašinu :))) Kako li smo živeli bez tog mirisa?
To što sam čuo me je toliko impresionirala da sam u mobilni ukucao alarm, kako bih smanjio šansu da zaboravim da pogledam u nebo. Čudio sam se kako niko iz okoline nije čuo za ovaj događaj, pogotovo, ako uzmemo u obzir koliki publicitet dobije čak i delimično pomračenje meseca, koje nije preterano retka pojava.
