putnik

Pre nekoliko godina u ponudi svetskih tur-operatera pojavila su se krastarenja i odmah su postala hit. Ponuda je velika od jedrenjaka do plovećih gradova, od tri do pet zvezdica. Najveći brodovi prevoze i po 4.000 hiljade gostiju i skoro isto toliko posade.

Suština ove vrste odmora je da se užitak plovidbe, kombinuje sa obilaskom luka, koje su na ruti. Na ovaj način za samo nedelju dana možete posetiti pet različitih zemalja. Ovo vreme možete iskoristiti na obilazak lokalnih atrakcija, na šoping ili uživanje na nekoj plaži. Za vreme kada je brod na pučini na raspolaganju imate toliko bogatu ponudu, da Vam nikako ne može biti dosadno.

Postoji puno neznanja, a i zabluda o ovoj vrsti odmora.

Osnovna zabluda je da su ona privilegija bogataša. Ovo naprosto nije istina. Cena krstarenja je vec od 500 eura za sedmodnevni odmor. Istini za volju, u ovom aranžmanu ne možete računati na prozor koji gleda na pučinu. Kabine sa prozorom su u startu 20% skuplje.

Cene krstarenja zavise od doba godine, od kraja sveta po kome se plovi (evropska krstarenja su generalno najskuplja), i naravno od broda kojim se plovi. Dodajte avio prevoz, i dobićete ukupnu cenu aranžmana. Najskuplji aranžman košta 25.000 eura po osobi! Podrazumeva plovidbu oko sveta u trajanju od godinu dana.

Prosečne brodske kabine su toliko male da se ne preporučuju klaustrofobičnim osobama. U ponudi krusera se nalaze i apartmani sa više prostorija i prostranim terasama ali je njihova cena bar pet puta viša od osnovne.

Zabluda je da se ovi veliki brodovi ne mogu ljuljati. Itekako mogu. A kako to izgleda? Zamislite da šetate po brodu. Kada krene ljuljanje, počinjete, kao pripiti, da zanosite na jednu, a potom i na drugu stranu. Tada krenu komentari tipa: Previše vina za večeras.

Kada posmatrate cenu krstarenja računajte da se radi o punom pansionu. U cenu su često uključena bezalkoholna pića i kafa. Sva dešavanja na brodu (poput bioskopa ili pozorišta) su besplatna. To znači da, ukoliko se odlučite da ne napuštate brod, osim za alkohol i suvenire, neće vam trebati pare.

Kruzeri su, kao i hoteli, rangirani po zvezdicama. Dobro je odabrati brod sa 5 zvedica, jer ćete samo tako osetiti sve čari krstarenja. Nije velika razlika u ceni u poređenju sa nižim kategorijama, ali je razlika u usluzi ogromna.

Najnoviji brodovi u ponudi imaju toliko sadržaja, da je to teško i nabrojati. Pored pozorišta i bioskopa, koji su postali standardna ponuda možete očekivati: sportske terene, mini golf, veštacke talase, veštacku stenu, diskoteku, mnogobrojne restorane, kockarnicu, biblioteku, fitnes centar, spa centar, boravak za decu itd. Svaki novonapravljen brod mora zaseniti prethodnike, pa tako brod "Oaza of the seas" ima Central park (park, tj. šumu sa živim biljkama), a "Fridom of the seas" ima ledenu dvoranu.  

Ako mene pitate, uvek bih dva obična mora zamenio jednim krstarenjem. Probajte, i biće Vam jasno zašto tako mislim.

Da ne ispadne da pišem samo o idiličnim putovanjima, rešio sam da prenesem email oštećenog putnika agencije Perla tours. Nadam se da će ovakve reakcije, dovesti do bolje zaštite nas putnika, a da će turističke radnike naterati na odgovorniji odnos prema putnicima.

Trudiću se da pored negativnih primera, prenosim i sve pozitivne za koje čujem.

Prenosim email (Smatram da je pismo potpisano punim imenom i prezimenom zaslužilo da se prenese u celosti):

Poštovani,

želim ovim putem da Vas obavestim šta sve može da Vas snađe pri otkazivanju
(iz opravdanih razloga) putovanja kod Turističke agencije "Perla Tours" iz
Novog Sada.

Dakle, da krenemo redom. Kod gorepomenute agencije uplatio sam 10-dnevni
aranžman u Polihronu, od 9. do 19.9.2009. godine. Trebalo je da putujemo
supruga, naš jedanaestomesečni sin i ja.
Agenciju smo izabrali na osnovu preporuka više prijatelja i poznanika, koji
su bili prezadovoljni njihovim dosadašnjim uslugama. Aranžman smo isplatili
u celosti, da bi već sledećeg dana (10 dana pre polaska) naš sin nezgodno
pao i pri padu polomio potkolenicu leve noge. Svim normalnim osobama jasno
je da dete u gipsu do kuka nije sposobno za putovanje, što je posvedočio i
nalaz lekara specijaliste. Odmah sutradan sam otišao u agenciju da otkažem
aranžman, smatrajući to običnom usputnom formalnošću. Ali tamo me je čekalo
iznenađenje.
Rečeno mi je da će mi biti vraćeno samo 10% od cene aranžmana, bez obzira
što imam zaista opravdan razlog za odustajanje od putovanja. Zamolio sam da
mi se, u tom slučaju, omogući da aranžman iskoristim u nekom kasnijem
terminu, kako bismo ove godine ipak putovali na more. Ni u tom smislu nisam
naišao na razumevanje, nego mi je predloženo da zanemarim nalaz i preporuku
doktora i ipak otputujem sa detetom, jer, Bože moj, nije to tako strašno.
Zamolio sam potom da razgovaram sa direktorom agencije, pošto sam
pretpostavljao da devojka za šalterom nije u poziciji da odgovori na moj
zahtev. Prebledela i preplašena devojka zamolila me je da to ne radim, jer,
citiram, "ja time neću postići ništa, a ona može imati velikih problema sa
direktorom".
Ipak, na moje insistiranje, direktor, čiju pojavu neću komentarisati iz
elementarne pristojnosti, pristaje da me primi nakon dva dana. U razgovoru
(bolje rečeno njegovom monologu) koji je trajao dobrih 50 minuta, saznao sam
da "pojam odlaganja aranžmana ne postoji", postoji samo varijanta da ja
nađem nekoga da putuje umesto mene ili da odustanem od putovanja, u kom
slučaju bih dobio samo pomenutih 10% ukupne cene.
Saznao sam da bi, u slučaju da mi izađe u susret, on počinio krivično delo
utaje poreza za koje bi usledila drakonska novčana kazna, jer je "već bio u
sličnoj situaciji". Na moju primedbu da je to u nekim drugim agencijama
normalna, ustaljena praksa (ne činjenje krivičnih dela, nego odlaganje
aranžmana, naravno), pogotovo što bismo putovali sopstvenim automobilom i sa
individualnom vizom, dobijam odgovor da je njegova agencija jedina u Srbiji
koja radi "sve po zakonu i sa papirima", a ove ostale su "sitne agencije
koje rade na crno pa zbog toga mogu tako nešto i da odobre".
Dalje sam pitao šta je sa opštim uslovima putovanja, koji su navedeni u
ugovoru, a gde piše da se povraćaj sredstava putniku (osim realno učinjenih
troškova) odobrava između ostalog i u slučaju iznenadne bolesti, kada putnik
nije u mogućnosti da putuje, dobijam objašnjenje da je prelom povreda, a ne
bolest, i da bi za mene verovatno bilo bolje da je dete obolelo od neke
teške zarazne ili neizlečive bolesti, kada bi mi sredstva bila
refundirana(!).
Zatim mi se predlaže da otputujemo samo supruga i ja, jer je po njemu i to
moguća varijanta. Palo je još nekoliko nebuloznih predloga, ali ništa
razumno u smislu konkretnog rešavanja mog problema. U razgovoru je, pored
ostalog , pomenuo i da poseduje džip vredan 54.000 eura, što je verovatno
trebalo da znači da bez problema može da plati dobrog advokata i da mi bolje
ne padne na pamet da ga tužim, jer ću imati samo još mnogo veće troškove.
Pretpostavljam da je, poučen svojim bogatim iskustvom, zaista upoznat sa
svim pravnim aspektima ovog problema i da ga u ovoj zemlji, gde je za obične
smrtnike pravda prespora i sve samo ne dostižna, zaista nema svrhe tužiti.
Na kraju mi je velikodušno ponudio da mi, eto, odobri 10-ak posto popusta na
novi aranžman, koji bih morao da ponovo uplatim u celosti, i to 10 dana
unapred, sa najboljim nadama da me opet neće snaći neka nezgoda.
Eto, tako je protekao naš razgovor. Da li je ovo što sam čuo od gospodina
direktora zaista pravno utemeljeno? Pretpostavljam da jeste, nisam stručnjak
i ne mogu da tvrdim. A da li je njegov postupak pošten i ljudski, što bi
trebalo takođe trebalo da bude jedno od profesionalnih načela? E, to
prosudite sami. Izgleda da je njegov profesionalni moto:
"Ako mogu da ti uzmem pare za uslugu koju ti nisam pružio,to ću i uraditi,
jer mi se može."
Nakon ovoga, obratio sam se YUTI, kao nadležnoj instituciji, a od njih sam
dobio odgovor da bi trebalo da (o svom trošku, naravno) pokrenem arbitražu,
pa ako komisija ustanovi da je razlog opravdan, da bi trebalo da dobijem
povraćaj sredstava, ali ni ta odluka nije obavezujuća, nego mi u krajnjem
slučaju ostaje tužba.
Epilog svega je da smo dobili tih famoznih 10%, nakon 16 dana, pri čemu sam
i za to morao četiri puta da ih zovem, jer je direktor uvek bio prezauzet i
nije imao vremena. Na more smo otišli kasnije, preko druge agencije, ali smo
aranžman uplatili na dan putovanja, poučeniovim iskustvom.
Na kraju, svima koji će ove ili narednih godina putovati želim sretan put i
lep provod. Onima koji izaberu Turističku agenciju "Perla Tours" iz Novog
Sada, pored toga želim i mnogo sreće, jer će im sigurno biti potrebna.
Ako ste pročitali ovo pismo i ako to smatrate korisnim, prosledite ovaj mail
svima koje poznajete. Njegova jedina svrha je da upozna moje prijatelje i
prijatelje mojih prijatelja sa iskustvom koje sam ja lično imao sa "Perla
Toursom", kao i sa njihovim profesionalnim odnosom prema klijentima.

Srdačan pozdrav,

mr Željko Kanović, dipl. inž.

P.S. Ako ovo pismo dođe do ljudi u "Perla Toursu", napominjem da ne očekujem
nikakav honorar za ovu besplatnu reklamu. Neka im ona bude moj poklon, uz
želju da im pomogne i donese puno uspeha u uslovima bespoštedne konkurencije
na polju pružanja turističkih usluga.

Prošlo je vreme kada je internet koristila samo mlađa populacije, rekao je pre par dana Daniel Wilcox. Fejsbuk danas koriste i penzioneri, tako da nije toliko smešan ni vic o dedi koji čita čitulje (tj. visi na fejsu, kako njegov unuk to tumači). 

Šta će se desiti sa našim onlajn životom, kada nas više ne bude? I gde odlaze svi ti nalozi, imejl adrese, blogovi, domeni?

Postoji servis koji za 29.99$ godišnje, čuva elektronski testament. Kada dobije informaciju da je određena osoba umrla, kao provera, šalje se nekoliko mejlova. Ako ni sa jednog ne stigne odgovor, kontaktiraju se osobe koje su navedene kao verifikatori. Tek po dobijanju potvrde, naslednicima se dostavlja imejl sa svim avatarima, lozinkama, imejl adresama, adresom bloga itd.

Čak se i Time pozabavio ovom, sve aktuelnijom, temom.

Istražili su šta se dešava sa nalozima na maj spejsu ili fejsbuku. Prilikom kreiranja naloga, oba servisa garantuju privatnost unetih podataka. Umesto da se rodbini otkrije lozinka, nalog se trajno gasi, a na zahtev, mali deo podataka im se prikazuju.

Postao? Složiću se sa Vama, zvuči pomalo prepotentno, ali to je suva istina.

O PR-u zaista nisam znao puno, osim što sam oduvek imao respekt prema ovoj veštini. Nije lako stati pred 100 novinara u momentu kad su crni oblaci nad tvojom kompanijom, još sa osmehom poricati sve optužbe. (Svež primer Tatjana Votjehovska - Trenutak istine)

Radeći u marketingu, imao sam posla sa ovom službom. Uvuku ti se pod kožu, redovno se javljaju, ne zaborave da čestitaju novu godinu i vrlo su dragi, a sve sa ciljem dobijanja par redova u za svog klijenta (Izvinjavam se profesiji zbog generalizacije). O PR-ovima sam takođe naučio da oni ne odlučuju o finansijama, i da su upućeni u praktično sva dešavanja u firmi. Tako sam ja shvatao profesiju PR-a.

Pošto radim u firmi koja je mesečno u kontaktu sa više od 30.000 ljudi, prirodan je nastanak kriznih situacija. Nezadovoljni klijenti postaju moja briga. Sa njima uvek postupam veoma pažljivo, srpljivo i tolerantno preko svake mere. Požar se mora ugasiti, kako ne bi sve izgorelo (Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje). 

Moram priznati da sam se iz neznanja držao po strani, i nisam mnogo pametovao. "Nije to za mene, i ne moram valjda još i to da učim". Kada sam treći put pročitao da PR polako zamenjuje klasičan advertajzing, zamislio sam se i odlučio.

Dodatni argument, da pređem granicu je činjenica da se gubi između marketinga i PR-a, formirajući integrisane marketinške komunikacije. 

Zasukao rukave, stisnuo zube i zagazio u mutne vode PR-a.

Prateći, pre svega, aktivnosti PR-ova iz geta spoznao sam da, jednim delom sebe, već jesam PR. Pa kolege PR-ovci, imate novog kolegu.

Nije mi jasno zašto, ali kada se hoće nekoga ubediti da zaboravi duvan, povlače se argumenti zdravlja i finansija. Duvan je kod nas (još uvek) prilično jeftin, pa je tako mesečni izdatak od 3.000 (za popušenu kutiju dnevno) manji od sume koja se potroši na doručke tokom radnih dana (a koji se vrlo lepo daju zameniti cigarama:) ). Zdravlje jeste vrlo jak argument, ali samo kod ljudi kojima je život ugrožen zbog pušenja. Potrebni su dodatni argumenti.

A kako sam ja pronašao motiv?

Na putovanjima, naravno.

Krećući se po civilizovanom svetu doživeo sam diskriminaciju, zbog koje sam se osećao toliko jadno, da sam poželeo da taj osećaj nikada više ne doživim.

Zamislite da uđete u restoran u kome nad stolovima vise grozdovi banana, svira predivna muzika, a sve je okruženo hibiskusima i orhidejama... Sto za pušače se nalazio tik ispred ulaza u kuhinju. Večerali smo pod neonskim svetlom, izuzeti iz atmosfere koju smo videli na ulasku. Kao na stubu srama.

Još sam gore iskustvo doživeo na aerodromu u Atlanti, gde je pušačima namenjena prostorija od 15m2. Ovo je izgleda jedina prostorija na aerodromu, u kojoj nije radila ventilacija. Stajao sam sa cigarom, dok su mi curile suze od prevelike koncentracije dima. Od magle se malo šta videlo. Nekoliko rusa i Indijaca i prepune pepeljare, koje ovde niko ne prazni. Izašao sam nakon nepunog minuta. Nastavio sam hodnikom ka terminalu, pokušavajući da dođem do vazduha. Osetio sam kako se za mnom valja oblak smrada. Odlučio sam: dosta je bilo.  

Suština je da svako treba da pronađe motiv u sebi.  To može biti takmičenje sa sobom, želja da se sopstvena deca zaštite od štetnog dima, ili naprosto osvešćenost. Duvan je definitivno prevaziđen kao način uživanja. Planeta se okreće zdravlju.

Pre skoro 5 godina sam prestao s pušenjem. U nastavku su data neka od pravila kojih sam se pridržavao u procesu odvikavanja.

1. NEMOJTE ZAKAZIVATI DAN PRESTANKA, PRESTANITE ODMAH

Čim mi je kroz glavu prošlo kako bi bilo super da više ne pušim, ugasio sam cigaru i to je to. Ako već prestajete, potpuno je svejedno da li je to ponedeljak, 1. novembra ili odmah. Planiranje datuma prestanka će Vam samo povećati tenziju.

2. NEMOJTE ŠIRITI DALJE SVOJU ODLUKU

Što više ljudi zna, imaćete veću tremu od neuspeha (kao i pred ispit). Najgori su u toj situaciji pušači iz okruženja, koji iz fazona ili sopstvene nemoći krenu da navaljuju da ponovo zapalite. Prepustite ljudima da polako shvataju da ste prestali. 

3. IZLOŽITE SEBE NAJVEĆIM IZAZOVIMA ODMAH

Teško ćete se nositi sa situacijama u kojima je cigara neophodan učesnik: izlazak, kafa u društvu, roštilj. Već prvog dana, kada vam ionako nije ni do čega, namestite sebi što više situacija, koje ne možete zamisliti bez cigare. Kada to pregurate, sve dalje će biti lako. Otiđite kod prijatelja pušača, i zamolite ga za jaku tursku kafu bez šećera. Ako to pregurate, preskočili prvih 10 stepenika.

4. DODAJTE SPORTSKE AKTIVNOSTI

Čim prestanete da pušite, osetićete se bolje. Lepše ćete spavati, lakše ćete disati, kuća će vam mirisati. Ako tome dodate i malo sporta, život će vam se od prethodnog razlikovati drastično.

5. NE IGRAJTE SE SA VATROM

Ako ste jednom bili pušač, to ste do kraja života. Jedna cigara ili jedan povučeni dim je dovoljan da se u mozgu probudi centar za cigare (ako to postoji) i da od bivšeg pušača opet postanete pušač.

6. NAGRADITE SEBE ZA POSTIGNUT USPEH

Proračunajte koliko ste trošili novaca na cigare, tokom jednog meseca. Kada napunite šest meseci kao nepušač, uzmite "ušteđeni" novac i potrošite ga na nešto što ste uvek želeli, a bilo je preskupo ili naprosto nerazumno za kupiti. 

Nastaviće se... borba protiv pušenja.