Grci ga zovu Tira, dok mi ostali koristimo naziv koji smo preuzeli od venecijanaca - Santorini.

 

Poznat je po ludom provodu, skupim hotelima i magarcima.

Ostrvo ima oblik mladog meseca, što je posledica erupcije iz 17veka pne. Zemljotres koji ju je pratio je izazvao cunami visok 200m, koji je odgovoran za nestanak minojske civilizacije na Kritu. Kažu da se erupcija čula u Skandinaviji, a da je njen pepeo nadjen u Kaliforniji, na Grenlandu i u Irskoj.

Danas je priča potpuno drugačija.

 

 Ako sa mora dolazite na ovo ostrvo (i avion postoji kao opcija), moraćete brodom ući u grotlo vulkana. A odatle se možete popeti u grad krivudavim stazama peške ili na magarcima, a od skoro je u funciji žičara koja polako istiskuje tradicionalno prevozno sredstvo. Direktan uticaj žičare su stotine magaraca "usidrenih" u podnožju staze. Cena prevoza žičarom i na magarcu je ista. Ko šta voli.

Ono što vas dočeka kada se popnete oduzeće vam dah...

Potpuno bele crkve su jedan od prepoznatljivih simbola Santorinija.

Kuće su nanizane na litici, od kojih su neke pretvorene u luksuzne hotele. U restoranima će vam ponuditi sto uz ogradu s pogledom od koga zastaje dah.

Ostrvo je prepuno hotela i restorana čije cene nisu preterano niske. Uostalom na Santorini se ne dolazi da bi se štedelo.

Nakon savršenog dana na ostrvu, čekao nas je savršeni zalazak sunca...