putnik

Iz turističke zajednice Crne Gore ističu kako ima je cilj da u sledećih godinu dana uđu medju tri top odredišta srpskih turista. Do pre par godina, imali su u gostima većinu srpskih turista. Šta su učinili da ovi više ne dolaze, tj. šta čine da ih privuku ponovo.

U crnogorskom Ministarstvu turizma priznaju da skupljom ponudom žele da smanje gužve i privuku samo visokoplatežne goste. (izvor Pregled.com)

Dok su oni smanjivali gužvu (uspešno) drugi su radili suprotno. Grčka, a pogotovo Turska i Egipat prodrli su na ovdašnje tržište sa jeftinim i kvalitetnim ponudama (Setite se samo kakva je averzija postojala prema Turskoj do pre par godina).

Ako svemu ovome dodamo situaciju oko priznavanja Kosova, i dodatnu političku ostrašćenost oko skorog proglašenja nezavisnosti, "Leto među prijateljima" počinje da zvuči prilično neuverljivo.

Priznajem da mi nedostaju i Kotor i Perast i Ada Bojana, ali neću zaboraviti kada me je nakon pola sata čekanja konobar nakrpio što po vrućini tražim pržene lignje: Jel vidiš kako je vruće? Nemaš srca, od kuvarice tražiš pržene lignje. Mislim da će trebati dosta ubeđivanja, pa da Crnoj Gori pružim nov šansu.

Koliko sam čuo komentare, ljudi se ove godine žale da su u Crnoj Gori gradilišta na sve strane, i da se stalno čuje buka i da leti prašina...

A kako se to radi na Tajlandu:

Prilikom čekiranja na recepciji, primili smo izvinjenje od hotelskog menadžmenta zbog mogućeg uznemiravanja. Naime, renoviranje jednog od apartmana je bilo u toku. Zbog eventualnih neprijatnosti dobili smo na poklon flašu vina i dve besplatne večere. Spomenuti apartman je bio oko 300m od našeg smeštaja i ništa nismo ni videli ni čuli (A čak i da jesmo ne bi zamerili!).

E tako se to radi.

Nadam se da ću imati razloga da se uputim u pravcu Montenegra, ali ne zbog tradicionalno dobrih odnosa, već zbog odličnih hotela, korektne cene i vrhunske usluge, i da će to biti što pre. 

Šarm koji poseduje ovo, treće po veličini, karipsko ostrvo, pre svega može zahvaliti prelepoj prirodi, toplom karipskom moru i tropskoj klimi, ali i parama koje američka vlada ulaže u razvoj.

Šetajuci po San Huanu, glavnom gradu Porto Rika, naišli smo na restoran u kome je Don Ramon Portas Mingot 1963. osmislio slavan koktel Pina koladu. Nismo zažalili što smo odabrali baš ovaj lokal. Palme banana su spuštale svoje plodove prakticno do samog stola. Hrana, koju smo ovde dobili nas je prosto ostavila bez teksta. Piletina sa anansom je nešto najlepše što sam do tada probao. Omiljeno pice Del Boja iz serije Mucke, Pina Kolada, se jednostavno pravi od mleka, soka od ananasa, likera od kokosa i belog ruma. Što se više leda doda to je bolje. Koktel se ukrašava kriškom ananasa ili listicem agave.

Porto Riko je otkrio Kristofer Kolumbo, ili kako ga ovde zovu Kristobal Kolon, na svom drugom putovanju u Ameriku. Njegov veliki spomenik krasi jedan od centralnih trgova u starom gradskom jezgru. Inače, stari San Huan, izgleda, kako bi se to u žargonu reklo, kao milion dolara. Ušminkan doteran, nasmejan i ljubazan, kada jednom dodete ovamo, poželite da ga nikada ne napustitie.

Najstarija tvrdava u Americi je sagrađena u San Huanu, i podseća na vreme kada su Englezi napadali u pokušaju da je osvoje, a španci iz tvrdave odolevali napadima. Sedeći na zidinama tvrdave, od intenzivnih boja, ostao sam bez teksta. Intenzivno zelena trava i skoro modar Atlantik, nasuprot pastelnim bojama fasada uz obalu. Nigde nisam video toliko veselih boja. Ljubičasta, naradžasta, zelena i plava, sve su ove boje još intenzivnije na jakom karipskom suncu. Okviri oko prozora i vrata u beloj boji, svim tim kucama je zajednickim imenilac, tako da ceo grad deluje veoma skladno.

Pravljen u neka stara vremena zadržao je uzane uličice. Jednom takvom ulicom se stiže do gradske kuće. Prisustvovali smo neobičnoj sceni da neki od lokalnih političara, napuštajuci zgradu u dugačkoj limuzini, pokušava da skrene u ulicu. Skretanje je trajalo par minuta, jer je auto morao par puta da se vraća u rikverc kako bi skrenuo. Grad naprosto nije pravljen za takve automobile.

Grci ga zovu Tira, dok mi ostali koristimo naziv koji smo preuzeli od venecijanaca - Santorini.

Poznat je po ludom provodu, skupim hotelima i magarcima.

Ostrvo ima oblik mladog meseca, što je posledica erupcije iz 17veka pne. Zemljotres koji ju je pratio je izazvao cunami visok 200m, koji je odgovoran za nestanak minojske civilizacije na Kritu. Kažu da se erupcija čula u Skandinaviji, a da je njen pepeo nadjen u Kaliforniji, na Grenlandu i u Irskoj.

Danas je priča potpuno drugačija.

 Ako sa mora dolazite na ovo ostrvo (i avion postoji kao opcija), moraćete brodom ući u grotlo vulkana. A odatle se možete popeti u grad krivudavim stazama peške ili na magarcima, a od skoro je u funciji žičara koja polako istiskuje tradicionalno prevozno sredstvo. Direktan uticaj žičare su stotine magaraca "usidrenih" u podnožju staze. Cena prevoza žičarom i na magarcu je ista. Ko šta voli.

Ono što vas dočeka kada se popnete oduzeće vam dah...

Potpuno bele crkve su jedan od prepoznatljivih simbola Santorinija.

Kuće su nanizane na litici, od kojih su neke pretvorene u luksuzne hotele. U restoranima će vam ponuditi sto uz ogradu s pogledom od koga zastaje dah.

Ostrvo je prepuno hotela i restorana čije cene nisu preterano niske. Uostalom na Santorini se ne dolazi da bi se štedelo.

Nakon savršenog dana na ostrvu, čekao nas je savršeni zalazak sunca...

Pre mesec dana na jednoj od naših televizija najavljen je prirodni fenomen koji nipošto ne bi trebalo propustiti. Vest je glasila otrpilike ovako: " 27. avgusta nešto posle ponoći, planeta Mars će se toliko primaći zemlji da će izgledati kao da zemlja ima dva Meseca."

To što sam čuo me je toliko impresionirala da sam u mobilni ukucao alarm, kako bih smanjio šansu da zaboravim da pogledam u nebo. Čudio sam se kako niko iz okoline nije čuo za ovaj događaj, pogotovo, ako uzmemo u obzir koliki publicitet dobije čak i delimično pomračenje meseca, koje nije preterano retka pojava.

Ukucam na Googlu "Mars august" i dobijem informacije o sličnoj pojavi od 27.avgusta 2003: "...Every 15 to 17 years, this happens when Mars is closest to the Sun. On 27 August 2003 they will pass at a distance of 55760000 km or 0.3727 AU (1 AU is the ..." izvor: news.bbc.co.uk

Nakon dodatnog traženja našao sam najavu za događaj koji me je zainteresovao.

Izvesni Bob H. je 24. aprila 2009. napisao email u kome najavljuje izmišljeni događaj, inspirisan astronomskim fenomenom iz avgusta 2003. Ljudi željni senzacije su počeli ovo pismo da šire dalje, a tako je stiglo i do novinara TV stanice sa početka priče.

Moram priznati da sam bio razočaran što neću videti Mars golim okom, ali bar neću pola noći provesti gledajući nebo i čekajući nebo kao iz Linčevih Dina.

U nastavku je kompletan tekst iz mejla (izvor: http://urbanlegends.about.com/od/errata/ss/mars_in_august.htm):

Check it out, guess no one will get much sleep in August.
Mars
The Red Planet is about to be spectacular!

This month and next, Earth is catching up with Mars in an encounter that will culminate in the closest approach between the two planets in recorded history.

The next time Mars may come this close is in 2287.

Due to the way Jupiter's gravity tugs on Mars and perturbs its orbit, astronomers can only be certain that Mars has not come this close to Earth in the Last 5,000 years, but it may be as long as 60,000 years before it happens again. The encounter will culminate on August 27th when Mars comes to within 34,649,589 miles of Earth and will be (next to the moon) the brightest object in the night sky. It will attain a magnitude of -2.9 and will appear 25.11 arc seconds wide.

At a modest 75-power magnification Mars will look as large as the full moon to the naked eye.

Share this with your children and grandchildren.

NO ONE ALIVE TODAY WILL EVER SEE THIS AGAIN