Sve je počelo baksuzom, koji je izazvao taksista na Surčinu: "Ako ti otkažu let, slobodno me pozovi biću u Beogradu, tek kasnije se vraćam u Novi Sad." Dočekala me je informacija kako je naš avion otišao u Tripoli, i da će zbog toga kasniti. Umesto u 21.00, let je pomeren na 5.15. Umesto da se po snegu vraćamo u Novi Sad, odlučili smo se da iskoristimo ponudu nacionalnog avio-prevoznika i prenoćimo u Beogradu o trošku kompanije.
Lasta nas je nešto pre 22h dovezla pred hotel Slaviju. Gledano spolja lep hotel, a unutra... Najsvetlija tačka te večeri je svakako bila vrlo korektna večera (da zanemarimo plastične kašikice kojim smo jeli desert).
Obavešteni smo da autobus dolazi oko 3, a da imamo buđenje u 2.45. Predamnom je bilo oko tri sata spavanja i
pohitao u sobu...
Razvaljena vrata, sa unutrašnje strane lanac, i upozorenje "Poštovani gosti u cilju Vaše sigurnosti navucite i zaštitni lanac...". Ja se izvinjavam ako sam razmažen, ali navikao sam da se u hotelima osećam sigurno. Idemo dalje. Ulazim u sobu, bez radija, televizora. Nameštaj izgoren decenijama zaboravljanim cigarama. Etison isflekan, toliko da čoveku nije do izuvanja.
Onda sam otišao do toaleta. Ovaj deo neću opisivati, slike su dovoljne same po sebi.
Legao sam, onako obučen, trudeći se da što manje dodirujem jastuk, ćebe, krevet (Uf!).
Naredna tri sata sam "prespavao" uz upaljeno svetlo u hodniku, trudeći se da mi ne promakne ako neko ušeta u sobu (pored brave i lanca), i praveći se da ne primećujem lupanje prozora koji nije mogao da se zatvori ...
Na aerodrom smo stigli u 3.45, sat i po vremena pre leta. Nisu radili kafići, prodavnice, nije bilo aparata sa vodom i kafom. U Podgoricu smo stigli oko 7, orni za celodnevne aktivnosti koje su nas očekivale.
Gadafi je kriv za neprespavanu noć i sve probleme koje su uz to išle. Jatu svaka čast na brizi.
Jedino mi nije jasno kakve sve to ima veze sa mnom!
